Пештерска висораван

недеља, 30 јануар 2011 20:50 администратор
Штампа

Фото:Б.МиловићФото:Б.Миловић

Пештерска висораван налази се у југозападној Србији и простире се између 43ᵒ00′ и 43ᵒ30′ географске ширине и 19ᵒ50′ и20ᵒ30′географске дужине.

Истражни простор у морфолошком погледу припада маркантној висоравни која се одликује у Европи јединственим геоморфолошким  облицима. Сама висораван ( просечна надморска висина 1100 метара ) захвата велику површину и има облик благо заталасане површине. Око ње се уздижу четири планине Јадовник ( 1732 м.) на западу, Гиљева ( 1444 м.) и Озрен ( 1430 м.) на југу и Голија ( 1834 м.) и Златар ( 1625 м.) на северозападу.

Дренажну мрежу Пештерске висоравни чине реке Увац, Вапа, Јабланица, Грабовица и Видрењак које чине слив Лима. Ове реке ће са својим притокама у скорој будућности могу представљати главни извор водоснабдевања ширег региона. Вештачко ( Сјеничко језеро ) које се налази на реци Увацу даје посебно хидролошко обележје целом овом подручју. На ужем подручју Пештери понире више потока који у пролећном периоду формирају мања привремена језера.

Специфичност Пештерске висоравни у геоморфолошком погледу је у томе што је исто ,,изоловано“ већим речним долинама које су дубоко засекле терен са запада и југозапада долином Лима, а са истока долином реке Рашке. Ове долине практично не дозвољавају никакав утицај загађења подземних и површинских извора Пештера које су око 500 метара височије од већих насеља ( Пријепоље, Нови Пазар и др. )

У ундустријском погледу ово подручје је једно од најнеразвијенијих, што је истовремено и омогућило да је исто и једно од нај очуванијих терена у погледу екологије. Велики непрегледни пашњаци сачувани су од примене вештачких ђубрива, а самим тим и скоро сва изворишта имају чисту пијаћу воду.

У раду су бар набројани сви аспекти које ово подручје чини једно од најсачувајнијих подручја Европе као и предлоге валоризације тих вредности и његово даље очување.

Шире подручје Пештерске висправни, у геоеколошком погледу спада у најочувајнија подручја не само наше земље већ и шире. То је јединствено подручје где на површини од око 1000 км₂ нема индуструјских постројења која би нарушила животну средину, тј. Која би на било који начин загадила воде, земљиште или ваздух.

Геолошке карактеристике овог подручја анализиране су и прегледно приказане  са два основна аспека:

- са аспекта утицаја природних чинилаца геолошког ризика на геолошку и животну средину, и

- са аспекта утицаја техногених чинилаца екогеолошког ризика на геолошку грађу ширег подучја  Пештерске висоравни, а посебно када се узму у обзир металогенетске карактеристике, може се закључити  да у принципу не постоји  могућност природне контаминације терена токсичним и радиоактивним елементима. Од металичних  минералних сировина  на овом подручју регистроване су само мање појаве  бакра у дијабаз – рожној формацији. Ове појаве се налазе на крајњем западном делу истржног подручја.

Што се тиче радиоактивних минералних сировина, исте нису регистроване  до сада и не постоје геохемијски услови за њихово депоновање. Најближа појава урана и другох радиоактивних елемената налази се на подручју Мухова ( 30 км од Сјенице на исток ).

Ова чињеница указује  да се ради о изузетном простору за узгајање свих биљних култура посебно оних које захтевају здрава земљишта  и чисте воде ( лековито биље и др). Наравно треба имати на уму и климатске услове који су на овом подручју врло специфични.

Од природних чинилаца  екогеолошког ризика на овом простору доминирају ерозиони процеси и бујична активност. Ови токови, у време наглих и обилних падавина и топљења снега у долинама већих токова носе огромне количине бујичних материјала, еродавног са падина. Ерозијом падина деградира се пољопривредно и шумско земљиште на већем простору и то углавном у теренима изграђеним од кречњачких стена. Јаруге су усечене у делувијум у распаднуту стенску масу, а на њиховим крајевима се формирају повремено или стално активни плавински конуси.

Процеси нестабилности, са формирањем клизишта и одрона представљају други значајан природни феномен екогеолошког ризика. Клизишта већих размера, на ширем подручју, заступљена су на више места у распаднутој стенској маси.

 

Сеизмичка активност је у овом подручју углавном појачана, са основним степеном сеизмичности  80 МКС. У зони Сјенице и Новог Пазара због претежно неповољних сеизмогеолошких услова и због могућности позитивних прираштаја ( алувијалана водозасићена средина, нестабилне и стрме падине, терен деградиран техногеном активношћу и др.) тотални сеизмички интезитет може бити и знатно повећан.

Природне одлике ширег подручја Пештерске висоравни су веома атрактивне и релативно добро сачуване и као такве, уз добру изученост, треба заштитити а одређене најатрактивније локалитете валоризовати као геонаслеђе.

Природне реткости овог краја још увек су мало познате, а самим тим и недовољно валоризоване.

Од природних фактора, у морфолошком, а и туристичком смислу су интересантне планине: Јадовник, Гиљева, Озрен, као и обронци Јавора и Голије. Шумовити, травни простори, крашки облици рељефа, извори чисте воде, представљају добру основу за изучавање „ нултног стања “ ( ако такво данас уопште постоји ) и његово упоређивање са другим областима да би се дала оцена о степену угрожености.

Водопади, крашка врела, пећине, клисуре и кањони као и реке и језера представљају непроцењиво богатство природних реткости овог подручја.

Слапови Скудле су једни од најатрактивнијих слапова овог подручја ( Скудланска клисура ) налазе се између Јадовника и Пшеника. Мањи, али врло атрактивни слапови налазе се на Сјеничком врелу са квалитетном водом.

Посебна пажња је посвећена геоеколошким приликама и локалитетима значајним као геореткостима која треба заштитити као геонаслеђе.

Меандри Вапе као и клисура Увца ( Сјеничко језеро ) представља једну од већих реткости и као такво већ је проглашено парком природе. 

Имајући у вуду ове природне реткости и степен очуваности, може се са правом закључити непостојање основних објеката инфраструктуре ( стазе и др.), који би допринели ввећој приступности овим изузетним геообјектима.

На крајњем северозападном делу ширег подручја Пештера ( 10 км поред пута Сјеница – Нова Варош ) налази се напуштен мајдан камена Говеђак који је служио за насипање путева. Ради се о силификованим кречеацима који делом прелазе у опале и јасписе. После јаког минирања ово лежиште је уништено.

За  “ спас „ ове врло интересантне појаве ( када већ није хтео човек ) побринула се природапа је на овом месту мало “ природно „ језеро.

Садашње језеро налази се на 1250 м надморске висине и има костантан ниво воде у току целе године. Овај простор треба посебно заштитити као геонаслеђе Србије.

На локалитету Радишића брдо ( 5 км јужно од Сјенице ) налази се неколико изузетно откривених актрактивних геолошких профила у оквиру дијабазрожначке формације. Ове локалитете треба сачувати као врло инструктивне за показување геолошке грађе овог подручја.

Као најзначајнији геообјекти на ширем подручју Пештерске висоравни издвајају се пећински системи. Истовремено ту се налазе и два највећа пећинска система Србије – Вражји вирови и Ушачки пећински систем. Пећински системи, који представљају огромно, још недовљно истражено “ благо „ Пештерске висоравни, још нису довољно истражени, па су једино више познати спелолозима и геолозима. Пештерска висораван је по пећинама и добила име, јер Пештер у изворном значењу овог појма значи пећина. Пећине на Пештеру су необичне, дуге и тајанствене, обилују сталактитима и сталагмитима и другим облицима украса таложених вековима у пећинским галеријама и ходницима.

Ушачки пећински систем је један од највећих у нашој земљи, састоји се од више спелолошких објеката међусобно повезаних каналима дугим 6185 метара. Ова пећина има два улаза, један у селу Горње Лопиже, а други у кањону Увца.

Ђаловића пећина је можда најдужа пећина на Балканском полуоструву. Целом својом дужином простире се испод Пештерске висоравне. Позната као пећина на вражијим вировима, ова пећина има ходнике, лавиринте, одаје и дворане у дужини од неколико десетина колометара. У пећину се улази кроз Ђаловића клисуру, 25 км северно од Бјелог Поља. До сада је истражено 11750 метара ове пећине.

 


Фото галерија (2005-2012.)

 

______________________________

Приредио: Миломир Рашковић
Фото:
Бојан Миловић
Литература: Пештерска висораван – еталон нултног стања животне средине, Јован Ковачевић, Петар Стејић и Дејан Барјактаревић, Геолошки институт Србије.